Naša mala čitaonica

Počeo sam ići u gradski čitaonicu prije par sedmica. Danas sam stigao u pola 9, a u 7 i 20 krenuo kući... preko 8 sati učenja. Ali me fiziologija ne umara kao anatomija, ne odlutaju mi misli u toku učenja, dok sjedim za stolom, bukvalno ne primjećujem ništa oko sebe dok učim. A s anatomijom mi se znalo desiti da ne znam šta sam pročitao, jer naprosto odlutaju misli. 

Inače, sastav čitaoničke populacije je krajnje interesanatan, 80% medicinski fax, 15% farmaceuti, 5% svi ostali. Dole u nacionalnoj biblioteci je bilo slično tako, s tim što je bilo ljudi s ETF-a. dok je student s Filozofskog koji uči, endemska vrsta, koju sam imao priliku sresti u samo par navrata. Upoznao sam par ljudi s mog faxa otkako idem u čitaonu, fini ljudi, njihovi savjeti mi dosta valjaju. A i krug poznanika mi se po prvi put u par godina opet širi, što mi je jako drago :) sa saninom mi bude baš ekstra na pauzama, smijemo se dosta, podjebavamo cure sustavno-hoće li uroditi plodom, to neznam, ali imam dojam da bi prije moglo uroditi plodom nego bilo koja taktika dosada korištena, i plus, imamo prednost što smo skupa, to nam je veliki boost.  Imam dojam da mi je život opet krenuo, ili je do proljeća. u svakom slučaju hvala Allahu, bolje mi je. Sinoć sam klanjao, imam namjeru i večeras, iako jedva gledam.